Врелине

ЈЕДАНАЕСТИ КАРНЕВАЛ У ЛЕСКОВЦУ И ЊЕГОВИ РАДОСНИ ОБРЕДИ
Ведрине за сваки наш дан
Ушавши у другу деценију трајања након обнове, ова велика светковина постала је још креативнија, модернија и атрактивнија. Почетком јула, у седмици Карневала, Лесковац је експлозија боја, игре, лепоте, радости, музике, парада маски, костима, фризура. Смисао сусрета је древни, у славу живота, а учесници долазе са разних страна. Све то прерасло је у једну од најпосећенијих туристичких манифестација у српском делу Балкана

Текст и фотографије: Мирољуб Радивојевић,
Драган Радовић, Јовица Смиљковић

Успостављајући свој култни и сакрални однос са природом, древни народи су неговали многе обреде у којима су славили рађање, плодност, радосну снагу и вечно обнављање живота. Није случајно да су поворке маскираних мушкараца, попут наших коледара, у многим земљама Европе, по сличном сценарију, у славу буђења и бујања пролећа, обилазиле села и вароши сејући радост и ведрину. Поворке коледара, аутентичне и бучне, чувале су традицију словенства у околини Лесковца до седамдесетих година минулог века. О томе сведоче драгоцене студије проте Драгутина Ђорђевића и аутентична сведочења етнолога Радмиле Стојановић. Нешто дуже у традицији, готово до наших дана, остале су процесије девојака: додоле, лазарице, краљице. Кроз песму и игру призивале су кишу, дочекивале пролеће и славиле бујање летине.
Карневал се у хришћанској традицији везује за период од Божића до Мрсног уторка, односно до почетка ускршњег поста. За тај период се користи израз месојеђе. У Србији се карневал везује за покладне свечаности.
И док су коледари увелико и на свој начин славили Покладе по околним селима, агилни Лесковчани су тих дана 1929. године, одмах после Београђана, организовали свој карневал. У то време је лесковачка господа живела монденски. Игранке, чајанке, соареи, дансинг вечери, велики годишњи балови, маскенбалови... заокупљали су пажњу богатих.
Карневал је био „прилика да се на рачун богатих забави и сиротиња”.
Све до 1939. године, између Месних и Белих поклада, пред ускршњи пост, приређивани су у граду карневали. Ове манифестације су се завршавале „свадбеним весељем на улицама града”.
Карневали су били тематски. Први је имао тему „Женидба Краљевића Марка”, а један наредни „Женидбу цара Душана”. Хроничари бележе незапамћене гужве по улицама. Костими су позајмљивани из Нишког позоришта. Поворка маскираних је пролазила кроз готово све улице и сокаке у граду. Пратиле су их окићене кочије са упрегнутим коњима (за господу) и магарцима (за сиромашније). Велика атракција биле су чезе Штирке Пеке у које је био упрегнут јарац. Маскирани су били углавном мушкарци, једном чланови спортског клуба „Момчило”, други пут Соколског друштва. Тим поводом основано је друштво „Традиција” чији су чланови бринули о карневалу. Главни јунак карневала био је келнер Јоца, низак растом и здепаст. С полуцилиндром и фраком, нацртаном шиљатом брадицом, округлим наочарима и моноклом од цедиљке, јахао је на магарцу, на челу колоне, окренут натрашке. Тако окренут, великим штапом давао је ритам циганском оркестру која је ишао за њим. Карневали су, скоро без изузетка, за тему имали свадбу, која се у дворишту неке од кафана завршавала тобожњим венчањем, али и истинском забавом до зоре.
Лесковачка господа и ентузијасти нису успели да савладају проблеме, па се карневал, после помпе и буке, после сећања које је бледело, готово сасвим склонио у заборав.

ДЕСЕТ ЛЕСКОВАЧКИХ КАРНЕВАЛА

Из избледелих успомена, на велика врата карневал је враћен 2006. године. Такорећи случајно.
Наиме, тражећи нове облике презентовања туристичке понуде, а желећи да на особен начин континенталној туристичкој понуди да боју, лепоту и шарм Медитерана, Туристичка организација Лесковац је 2001. осмислила кореографије, окупила двадесетак лепих девојака и организовала мажореткиње. Неколико година оне су биле звезде свих значајнијих туристичких, спортских, културних и привредних манифестација у земљи. Уследили су позиви за карневале у другим балканским земљама и за прве карневале у Србији.
Било је логично да се у свету познатој лесковачкој „Роштиљијади” дода још један садржај, карневалски. Три године је трајао Карневал „Роштиљијаде”. Посећеност је била толика да трећи Карневал „Роштиљијаде” није могао бити приведен крају. Након тога, одлучено је да Карневал прерасте у нову, самосталну туристичку манифестацију. Те године Лесковац је примљен у Федерацију европских карневалских градова (FECC).
Лесковачки Карневал данас је један од престижнијих на Балкану. Спој је традиционалних, етно и савремених карневалских тенденција. Траје од пет до седам дана и међу најдужим је у Србији, а по броју карневалских приредби највећи у окружењу. Поменимо само следеће манифестације: карневалске игре на води, трке у бурићима (асоцијација на легендарног лесковачког мајстора роштиља Драгог Бурета), карневале кућних љубимаца, велики маскенбал са преко стотину маскираних дечака и девојчица, еко карневале, фестивале татуа, фризура, пирсинга, карневале face&bodypeintinga, карневале трећег доба, карневал мажореткињa и променадних оркестара, дечје карневале, фестивале ватре, радионице за израду маски, сувенира и костима, радионице карневалског шминкања, школе за жонглере, кловнове и акробате, карневалске изложбе, карневалске колоније и разна такмичења (у цртању карневала, осликавању карневалских маски...).

ПРЕСТРОЈАВАЊЕ

Једанаестим карневалом направљен је својеврсни пресек. Улазећи у другу деценију трајања, организатори су желели да  Карневал добије унеколико другачији карактер. Одрекли су се неких садржаја који су се понављали. Карневал је добио на компактности и атрактивности. У седмици карневала, почетком јула, лесковачки булевар (тих дана зову га Карневалски) променада је препуна шетача и карневалских програма. Украшен град, на хиљаде светиљки, фигурина, балона, обележје су тих јулских вечери и ноћи. Пријатна музика и атрактивни програми смењивали су се испред бине на платоу Лесковачког културног центра. У холу ове установе изложба карневалских карикатура Кирила Манова, госта из Перника (Бугарска), истакнутог функционера FECC. У галерији је била и изложба уметника фотографије из Травника (БиХ), који су са колегама из Скопља фотографисали Карневал. Њихова остварења видећемо поново на пригодној изложби током године, али и у више публикација.
Овогодишњи маскенбал био је бољи него икад пре. Седмочлани жири имао је тежак посао. За победника је изабрао трогодишњег Вељка Стефановића, маскираног у бабу, што је публика снажно поздравила.
Посебно занимљиво било је исликано тело девојке, рад Наталије Стојковић, ученице Школе за текстил и дизајн из Лесковца.
На Дечјем карневалу, међу десет група, посебно је фасцинирала маска „Посетиоци 07” вртића „Цврчак” из Лесковца. Ова карневалска група долази из малог краљевства недавно насталог на обронцима Хисара. То краљевство надалеко је познато по маштовитим становницима, најпаметнијим девојчицама и храбрим дечацима, виспреним истраживачима. Публика и жири свесрдно су их наградили.
Међу пратећим манифестацијама нарочито место има Фестивал ватре – ревија врхунских жонглера са ватром из неколико градова Србије и гостима из иностранства. Ове године у програму су учествовали гости из Бугарске, Македоније и неколико градова у Србији. И да не заборавимо: пре главног карневала, због кога се све дешава, ваља истаћи плесно вече, пуно ритма и лепоте. Ове године обележили су га необичним програмом КУД „Леминд” из Лесковца, чланови плесне школе „Step by Step”, такође из Лесковца, плесно-фолклорна група „Зора” из Бугарске и самба група „Мantock dance International” из Новог Сада.

ВРЕМЕ НЕОСЕТНЕ ОБНОВЕ

Лесковачки Карневал, по традицији, залет хвата у Градској кући, на пријему који за представнике карневалских група приређује градоначелник Лесковца др Горан Цветановић. Потом почиње благо загревање учесника и посетилаца. На два стејџа фасцинантно је играла танго са својим партнером Данијела Кулић Игњатовић. Истовремено, на почетној станици Карневала врхунски мајстори трубе Милан и Божидар Николић, из оркестра „Доња”, засвирали су Лесковачку четворку. Поведено је и карневалско коло.
Булевар ослобођења никада није имао толико раздраганог света као те овогодишње девете јулске вечери. А имало се шта и видети и чути. Тридесетак карневалских група са богатим кореографијама, маскама, атракцијама и фасцинацијама, пленило је у трочасовној процесији. Ведрина боја, расположења, младалаштва и лепоте. Конфете, шљокице, узвици и уздаси одушевљења.
Потом се небо запалило ватрометом. И док су учесници одлазили на карневалски бал под маскама, публика је препуштена својој забави до дубоко у ноћ. „Ако је срећа већ уловљена, нека се чува док пусти корење, па да је после делите са другима. Нека људи прихвате наш карневалски осмех за добро сваког сутра.”
Карневалски поздрав из Лесковца: јасу, јасу, јасу!

***

Оглас
„Лесковачки гласник”, бр. 10, 16. марта 1929, страна 3:
Карневалска забава
Сутра, у недељу, на Покладе, приредиће Клуб пријатеља Француске у заједници са Одбором за уређење Светоилијског парка карневалску забаву код „Париза”. Главна атракција вечери биће традиционално „Ламкање јајца”.

***

Први карневал
Такође у „Лесковачком гласнику”, у марту 1929:
Спортски клуб „Момчило” приређује сутра, на Покладе, први карневал у Лесковцу, са извођењем „Женидбе Краљевића Марка”. Истога дана у вече приређује и карневалску забаву у хотелу „Плуг”.

***

Принцеза
Карневал је и ове године изабрао своју принцезу. Била је то најмлађа принцеза откад Карневал постоји, трогодишња Лола Пешић. Издржала је сва искушења, примила од градоначелника кључеве града и, тек мало дремајући, дочекивала дубоке ноћне сате са осталим учесницима.

***

Награде
Жири Карневала ове године наградио је: групу „Везилки” удружења „Струма” из Струмице (за најбољу карневалску маску); групу „Кабаре Чикаго” плесне школе „Step by Step” из Лесковца (за најбољу кореографију); групу лесковачког Карневала „Africa nossa, Africa niἦa” (за најбољу карневалску групу).